TagTag pledge: Help us build secure and private social network

tagtag.com/mfbgd

KLASIFIKACIJA SOCIOLOsKIH TEORIJA  

Nesumnjivo je bio u pravu Vajthed (Whitehead, A.N.) kada je rekao: " Nauka koja zaboravlja svoje osnivace jeste izgubljena". A mnogo pre njega bio je u pravu i Frensis Bejkn (Francis Bacon) rekavsi da: " Kada se covek posveti otkrivanju necega, on prvo trazi i nalazi sve sto su o tome rekli drugi; tek onda pocinje da razmislja za sebe". Naravno, mi cemo ovom prilikom pokusati samo delimicno, u granicama ciljeva i namene ove knjige, da uvazavamo oba uputstva znamenitih mislilaca, znajuci unapred koliko je to teska i zahtevna metodoloska misija.  

Imajuci u vidu izuzetnu slozenost i stalnu promenljivost predmeta socioloske analize, zatim postojanje razlicitih filozofskih, religijskih i ostalih pogleda na svet, kao i pojave razlicitih metodoloskih pristupa u izucavanju ljudskog drustva, logicno je da su se pojavile brojne socioloske teorije, skole i orijentacije. Sve one mogu se klasifikovati polazeci od razlicitih kriterija. U literaturi postoji veci broj izvrsenih klasifikacija, medju kojima su posebno zanimljive one koje su  

caldarovic. Njihov postupak sledi i prof. Lj. Mitrovic (str. 98-102) navodeci nekoliko klasifikacija (tipologija) socioloskih teorija koje polaze od vremena nastanka; zatim od naucnog koncepta i sadrzaja teorijskih paradigmi; od nacionalnog i regionalnog rasporeda, tj. pojavljivanja; od ideoloske orijentacije; od nivoa analize i usmerenosti socioloske teorije.
Kada se podje od temporalnog kriterijuma, tj. od vremena nastanka, sve teorije o drustvu mogu se podeliti na:  

1) prednaucne (socijalne teorije do 19. veka);
2) klasicne socioloske teorije i
3) savremene.  

Tipologija teorija, koja polazi od razlicitog shvatanja prirode drustva, pa prema tome i predmeta sociologije, obuhvata:  

1) univerzalisticke i
2) individualisticke, odnosno: 1) holisticke i 2) atomisticke; ili na:
1) sistemsku i
2) konfliktnu paradigmu (odnosno zatvorenu i otvorenu paradigmu); ili, pak, na:
1) teorije drustvene strukture i
2) teorije socijalne dinamike (razvoja).  

sto se tice klasifikacija socioloskih teorija na osnovu njihove sadriinske
orijentacije postoje:  

1) pozitivisticke;
2) naturalisticke;
3) antropolosko- bihevijoristicke;
4) sociologisticke;
5) funkcionalisticke;
6) dijalekticke. teorije.  

— Polazeci od nivoa socioloske analize, razlicite teorije mogu se podeliti na: 1) makrosocioloske; 2) mezosocioloske i 3) mikrosocioloske teorije.  

Ali, time se problematika klasifikacije socioloskih teorija ne iscrpljuje, jer, kaze Mitrovic, moguca je jos i globalna, gruba, klasifikacija socioloskih teorija na: 1) idealisticke i 2) materijalisticke; 1) nenaucne i 2) naucne; zatim na: 1) marksisticke i 2) gradjanske ili pak na 1) predmoderne, 2) moderne i 3) postmoderne teorije.  

Vec iz ovog prikaza moze se zakljuciti da nijedna od navedenih klasifikacija, uzeta zasebno, nikad nije dovoljna da obuhvati celinu drustvene stvarnosti, njenu dinamiku, aktere i moguce tendencije, zbog cega je uvek potrebno kombinovati vise kriterijuma klasifikacije. A to, razume se, nikad nije ni lako ni jednostavno (ni jeftino), jer zahteva dobro poznavanje ogromne teorijske literature iz gotovo celog sveta. U nemogucnosti da to ovom prilikom ucinimo, oslonicemo se na klasifikaciju koju je u svom udzbeniku ponudio profesor Mitrovic i koja spada medju najbolje preglede klasifikacija koje se mogu naci na nasem jeziku. Takodje su veoma vredne i klasifikacije koje daju sociolozi O. caldarovic (1990) i P. Hafner (1997). Svi oni se oslanjaju na nekoliko ozbiljnih pokusaja koji postoje u svetskoj literaturi. Izdvojicemo neke, po nasem misljenju, najinteresantnije.  

Tako npr. Wallace,W.L u svom delu " Socioloska tcorija" (1969.), kombinujuci vise kriterijuma, daje klasicnu i tradicionalnu klasifikaciju socioloskili teorija na: 1) ekologizam; 2) demografizam; 3) materijalizam; 4) psihologizam; 5) tehnologizam; 6) funkcionalni strukturalizam; 7) razmenski strukturalizam; 8) konfliktni strukturalizam; 9) simbolicki interakcionizam; 10) socijulni akcionizam; 11) funkcionaini imperativizam.  

Turner, J.H. u delu " Struktura socioloske teorije" (1974) daje podelu socioloskih teorija na cetiri osnovne grupe, u kojima su smesteni drugi pravci koje objedinjuje, vise ili manje, teorijska slicnost:  

A. Funkcionalne teorije  

1. Rani funkcionalizam: Dirkem / 2. Funkcionalni imperativizam: Parsons 3. Funkcionalni strukturalizam: Merton  

B. Konfliktne teorije  

1. Konfliktno nasledje: Marks, Zimel i konfliktni funkcionalisti
2. Dijalekticka konfliktna teorija: Darendorf
3. Konfliktni funkcionalizam: Kozer  

C. Interakcionisticke teorije  

1. Rast interakcionizma: Mid
2. Teorija uloga
3. Simbolicki interakcionizam  

D. Teorija razmene  

1. Rana razmenska teorija
2. Razmenski bihejviorizam: Homans
3. Razmenski strukturalizam: Blau  

E. Etnometodologija: alternativna paradigma?  

Nesto noviju klasifikaciju nudi A. Wells u delu " Savremene socioloske teorije" (1978) gde sve socioloske teorije grupise u osam nizova:  

1. Funkcionalna i sistemska analiza (Parsons, Merton)
2. Neopozitivizam i konstrukcija teorija (Rejnolds, Mulins, Blabok)
3. Simbolicki interakcionizam (Blaumer, Denzin)
4. Teorija razmene (Homans, Fridrih)
5. Konfliktna teorija (Kolins, Tarner)
6. Radikalna, kriticka i neomarksisticka sociologija (Beker, Horovic,Guldner)
7. Etnometodologija i fenomenoloska sociologija (Garfinkel, Saks)
8. Nove orijentacije u socioloskoj teoriji (egzistencijalistick a sociologija; biosociologija; humanisticka sociologija; strukturalna analiza sociologije)  

caldarovic navodi i delo I. Graib-a " Moderna socijalna teorija" (1985) u kojem ovaj autor daje zanimljivu tipologiju socioloskih teorija, polazeci od njihovog grupisanja na teorije koje tumace socijalnu akciju ili socijalnu strukturu, kao i pokusaje da se ovaj dualizam prevlada njihovom integracijom.  

A. Teorije socijalne akcije
1. T. Parsons: teorija kao sistem za punjenje
2. Konfliktna teorija
3. Simbolicki interakcionizam: drustvo kao razgovor
4. Drustvo kao konspiracija: fenomenoloska sociologija ietnometodologija  

B. Teorije socijalne strukture I
1. Strukturalizam: svet kao logicki obrazac
2. Strukturalni marksizam  

C. Od strukture ili akcije ka strukturi i akciji
Lukac, Frankfurtska skola, Habermas  

Vredno je i u ovom kontekstu pomenuti Dz. Ricera koji u svom delu "Savremena socioloska teorija" (1983), kombinujuci i integrisuci razlicite pristupe, daje sledecu klasifikaciju savremenih socioloskih teorija:  

1. Strukturalni funkcionalizam (Merton, Parsons)
2. Konfliktna teorija (Darendorf, Kolins) \\\\ 3. Varijante neomarksisticke teorije  

a) Hegelijanski marksizam (Lukac, Gramsi)
b) Kriticka teorija (Frankfurtovci)
c) Strukturalni marksizam (Altise, Pulanc)
d) Neomarksisticka ekonomska sociologija (Baran, Svizi, Braverman)
e) Istorijski orijentisan marksizam (Volerstin)  

4. Simbolicki interakcionizam
a) Istorijski izvori (Mid)
b) Savremeni interakcionizam  

5. Fenomenoloska sociologija i etnonietodologija (Huserl, suc) .
6. Teorija razmene (Homans)
7. Savremene orijentacije u socioloskoj teoriji  

a) Sistemska teorija (uspon i pad)
b) Sociobiologija
c) Strukturalizam
d) Egzistencijalisticka sociologija  

Tnace, ova Ricerova knjiga objavljena je u Zagrebu 1997. god. u prevodu O. caldarovica. Pored bogatog sadrzaja donosi i veoma zanimljive krace biografije preko 20 najvaznijih svetskih sociologa koje neretko otkrivaju krajnje neobicne detalje i dogadjaje koji mogu pomoci u boljem razumevanju kljucnih teorijskih i metodoloskih stavova znamenitih sociologa. U svom udzbeniku (1997) Lj. Mitrovic navodi i noviju studiju Dz. Ricera, pod naslovom "Moderne socioloske teorije" (1996), u kojoj je Ricer gornju klasifikaciju socioloskih teorija dopunio i podelom na: 1) moderne socioloske i 2) postmoderne socijalne teorije. On je svoju studiju zavrsio raspravom o mestu i ulozi metateorije u sociologiji i pledoajeom za integrisanu sociolosku paradigmu, kojom bi se prevazisle sadasnje ogranicenosti pojedinih teorijskih paradigmi, kao i nivoa socioloske analize u savremenoj sociologiji. Nacelno, mozemo se sloziti s ovakvim zalaganjem uglednog americkog sociologa. Takodje, treba istaci da je zahtev za konvergencijom i integracijom razlicitih teorijskih i metodoloskih pristupa izrazen i u radovima drugih autora u savremenoj sociologiji, kao, na primer, E. Gidensa, M. Haralambosa, J. Habemasa, Dt Aleksandra, P. Bergera, R. Budona i dr.


Home Site Map my.TagTag

Terms of Use
TagTag.com